Постови
Još kao mali sam primetio da me veoma privlači sve što je pomalo opasno, ali ipak dovoljno sigurno bar što se života tiče. Prva vožnja ringišpilom (u to vreme, 60 i neke je samo to i bilo na našim prostorima) me je ostavila bez daha i verovatno od tog događaja i kreće moja ljubav ka svim tim vrteškama a kasnije i padalicama. Sa zavišću sam gledao na TV-u američke zabavne parkove sa svim tim spravama i zamišljao sebe u njima, a onda je to polako počelo i kod nas da se pojavljuje. Prvo novogodišnji vašar sa zabavnom halom, koji me je sasvim očarao sa svojim sadržajem i u prvom susretu sasvim ispraznio ne baš debeo novčanik, a ispraznio bi ga i da je 5 puta bio deblji. Predpostavljam da privlačnost ka tim toboganima potiče od toga što sam po prirodi osoba koja kontroliše svoje emocije, a da su sve te spravice bile način da probijem prirodnu blokadu i u velikoj meri osetim oduševljenje, strah, adrenalin... sve ono što u normalnim uslovima osećam u veoma malom količinama. Ali, ajde da malo pojasnim. Povod za ovaj tekst je opet bio jedan članak koji sam pre neki dan pročitao http://www.b92.net/putovanja/ostalo.php?&nav_id=538394. Između ostalog tu se pominje i Pattaya Tower i mesto odakle smo se Tanja i ja spuštali kad smo 2007. bili na Tajlandu, našem prvom većem putovanju. Kada malo vratim film unazad, čini mi se da sam tu prvi put shvatio moju istinsku potrebu za tim malo ekstremnim stvarima. Tanja je brzo uvidela tu moju "nastranost", te mi je za moj 50-i rođendan spremila specijalno iznenađenje - skok padobranom sa 2.000 metara. Sa idejom me je upoznala na sam rođendan kada je iznela rođendansku tortu.
Kao što vidite na slikama, to je bio tandem skok sa instruktorom jer pre toga nikad nisam skakao iz aviona ni sa ni bez padobrana iz prostog razloga, jer nisam ni znao da tako nešto može da se organizuje. Ovo bez padobrana nisam slučajno napisao jer sam takođe skoro gledao na nekom snimku da i to postoji. Tip skoči bez padobrana, neko vreme pada tako bez ičega, a onda ga njegovi prijatelji (koji su za svaki slučaj sa padobranom) hvataju i u padu vezuju za sebe. Procentualno su navodno veoma male šanse da ga iskusni padobranci ne uhvate, ali treba imati petlju za to. Što se tiče ovog Pattaya Tower-a Tanja je jedva pristala uopšte da se popnemo na isti, a kamoli za spust sa njega, ali pošto sam je vešto razoružao poskakujući obrvama gore dole, skupila je svu svoju smelost i hrabro sa mnom zakoračila u prazno. Ideja je bila da sva nova iskustva proživljavamo zajedno, ali sasvim je sigurno da je ona ovde izvukla "deblji kraj" u smislu pretrpljenog straha jer je to isključivo uradila zbog mene. Sve je lepo kad se lepo završi, pa je posle Tanja sa oduševljenjem pričala svojim prijateljicama, koje su je sa poluotvorenim ustima i razrogačenim očima slušali, o našem doživljaju iz Pataje. Onaj ko nikad nije probao može samo da zamišlja zbog slike ili filma koji gleda, kako je to. Ipak doživeti i zamišljati su dve sasvim različite stvari. Uostalom složićete se da gledanje neke putopisne emisije i pravo putovanje po toj zemlji, nisu iste stvari, kao ni gledanje nekog erotskog filma i pravog vođenja ljubavi :-) . Za kraj evo malo slika sa našeg putovanja po Tajlandu.
Nego, PS.
Gledam sve ove tornjeve sa gore pomenutog sajta, a brci mi se smeše. Ma čini mi se kao da me onako molećivo zovu, pa kako im odoleti?
Kao što vidite na slikama, to je bio tandem skok sa instruktorom jer pre toga nikad nisam skakao iz aviona ni sa ni bez padobrana iz prostog razloga, jer nisam ni znao da tako nešto može da se organizuje. Ovo bez padobrana nisam slučajno napisao jer sam takođe skoro gledao na nekom snimku da i to postoji. Tip skoči bez padobrana, neko vreme pada tako bez ičega, a onda ga njegovi prijatelji (koji su za svaki slučaj sa padobranom) hvataju i u padu vezuju za sebe. Procentualno su navodno veoma male šanse da ga iskusni padobranci ne uhvate, ali treba imati petlju za to. Što se tiče ovog Pattaya Tower-a Tanja je jedva pristala uopšte da se popnemo na isti, a kamoli za spust sa njega, ali pošto sam je vešto razoružao poskakujući obrvama gore dole, skupila je svu svoju smelost i hrabro sa mnom zakoračila u prazno. Ideja je bila da sva nova iskustva proživljavamo zajedno, ali sasvim je sigurno da je ona ovde izvukla "deblji kraj" u smislu pretrpljenog straha jer je to isključivo uradila zbog mene. Sve je lepo kad se lepo završi, pa je posle Tanja sa oduševljenjem pričala svojim prijateljicama, koje su je sa poluotvorenim ustima i razrogačenim očima slušali, o našem doživljaju iz Pataje. Onaj ko nikad nije probao može samo da zamišlja zbog slike ili filma koji gleda, kako je to. Ipak doživeti i zamišljati su dve sasvim različite stvari. Uostalom složićete se da gledanje neke putopisne emisije i pravo putovanje po toj zemlji, nisu iste stvari, kao ni gledanje nekog erotskog filma i pravog vođenja ljubavi :-) . Za kraj evo malo slika sa našeg putovanja po Tajlandu.
Nego, PS.
Gledam sve ove tornjeve sa gore pomenutog sajta, a brci mi se smeše. Ma čini mi se kao da me onako molećivo zovu, pa kako im odoleti?
Нема коментара:
Постави коментар