Постови
Ko prati naše aukcije, a i zna nešto o Baltiku iz naslova je već zaključio da je ćilibar ono o čemu sam hteo nešto da napišem. O njegovim lekovitim i blagotvornim osobinama na ljudsko zdravlje neću mnogo pisati, jer je o njemu već dovoljno internet stranica ispisano. Dovoljno je da na nekom od pretraživača ukucate ćilibar i dobićete gomilu tekstova, većinu u komercijalne svrhe, ali uzgred i detaljan opis o ovom, zaista u svakom pogledu neobičnom dragom kamenu. Opšte informacije su naravno u wikipediji http://bs.wikipedia.org/wiki/%C4%86ilibar. A naš Limundo ćilibar je samo posledica Tanjinog života na Baltiku, njenog brata koji živi u Rigi i naravno naših putovanja. Dok nisam upoznao Tanju nisam ni znao za Rigu. Za Latviju sam znao da je tamo negde i da je jedno vreme bila u sklopu SSSR-a, a da je glavni grad Riga i gde se ona nalazi nisam imao pojma. Da li zbog toga što sam bio ubeđen da se tamo na “severu” nema šta zanimljivo videti, ili zbog toga što se nisam nadao da će to putovanje biti posebno, kad sam kročio u Rigu i izašao sa željezničke stanice skora da sam ostao bez daha. Grad me je jednostavno oborio s nogu. Celokupna atmosfera, specifičan i nekako posebno usklađen spoj starog i novog, puno parkova i parkića, kao i arhitektura su na mene ostavili snažan pečat. Toliko jak da sam u jednom momentu pomislio da je to grad u kome bi pored mog voljenog Beograda mogao da živim. Bilo kako bilo, tamo nam beše prelepo. Tanja se malo podsetila svojih srednjoškolskih dana i raznih dogodovština da ne kažem nestašluka koje je tu svojevremeno priredila, počev od organizovanja školske priredbe na koju je pozvala, u to vreme zabranjenu rok grupu, gde se sjatila malte ne sva omladina Rige i napravila pravi lom u školi, pa do svih ostalih njenih Uransko-originalnih poduhvata. Ipak, o tome ćemo nekom drugom prilikom, jer ne bih želeo da ovaj tekst bude predugačak. Sada ću samo reći da su nas Tanjin brat i snaja dočekali izuzetno toplo i srdačno i da smo svi zajeno uzivali u tih 10-ak dana koliko smo bili zajedno, a kao dokaz tome, evo i malo slika sa tog našeg putovanja.
Kada smo pre dva meseca krenuli sa Limundom, Tanja je o svemu tome pričala i sa svojim bratom, a on se ponudio da nem nekako pomogne u ostvarivanju našeg plana i Perua. Tanja mu je predložila ćilibar, a on ga nam je poslao u velikim količinama. Nešto smo od istog imali i kod kuće, pa kad se na to dodala i iz Rige poslata količina, stvorila se jedna omanja prodavnica ćilibara. Usput sam se malo edukovao o ćilibaru, pa i počeo da nosim ogrlicu od istog i brzo shvatio da to nije samo reklamni štos, nego da je to zaista specifičan i vanserijski dobar dragi kamen. Toliko sam bio oduševljen da sam i Tanju nagovorio da ga nosi. Tako mi je nekako dobro legao taj ćilibar da sam počeo da osećam blagu ljubomoru pri svakim prodatim primerkom i mislim da ću uskoro pečeti Tanju da nagovaram da ga više ne prodajemo. Nekako sam ga preko noći zavoleo, a pošto on još uvek živi u svom procesu od nastanka do potpune oformljenosti, počeo sam prema njemu i da se odnosim kao prema nečem živom. Evo par slika našeg ćilibara, a mnogo više toga možete videti što na Limudno, tako i na Kupindo našim stranicama. Dokle će ga tamo biti ne znam.
