Постови
Kako je virus spasio mog prijatelja Petra
Priča je istinita, bar mi Petar tako kaže, a po njegovom ponašanju i ja bi rekao da ne laže. Sve je počelo, kako on kaže, nekako bezazleno sa prvim komjuterom koji je kupio. Donekle je čak i bilo sve u redo do momenta kada se nije povezao na internet. Čuo je on i pre za izraz surfovanje po internetu, ali ga to apsolutno nije interesovalo. Koliko se seća prvo iskustvo je imao kada je rešio da pronađe najpovoljniju cenu za komjutersku stolicu. Listao je tako te internet strane, sa jednih sajtova uskakao na druge i kliktao mišem na reč stolica gde gtod se ona pojavila. Nije prošlo dugo kada je počeo da nailazi na prve golišave slike koje su ga vukle da gleda dalje i dalje. Posle 15 minuta je već sasvim zaboravio na stolicu i našao se preplavljen golišavim i svakakvim drugim +18 slikama. "Ali Petre šta to radiš?" reče sebi u jednom momentu, "pa tebi treba stolica". Sve brzo zatvori i vrati se na početak, dakle stolicu. Međutim i u drugom pokušaju je scenario bio sličan, samo što je sada za znatno kraće vreme došao do XXX sadržaja. Tog dana je kako kaže još jednom bezuspešno pokušao da nađe stolicu za kopjuter i najpovoljnije cene, samo što je kod tog trećeg pokušaja već naučio prečice za nepristojne stranice, a miš mu je vragolasto uvek odlutao baš tamo. "Nisam, majke mi, to hteo", pričao mi je on kasnije, "ali izgleda da nešto nije u redu sa mojim kopjuterom, ili internetom, ili možda sa mišem, a možda sve to zajedno ne radi kako treba". Ništa mu nije bilo jasno, jer kako on kaže ti sajtovi su iskakali sami, čak i kad ne klikne na njih. Smirio sam ga malo rekavši mu da se to dešava i da ubuduće bude samo malo više skoncentrisan na to što traži, jer internet je takav, uvek ti nudi i gomilu stvari koje ne tražiš i koje ti netrebaju. Kada sam ga sledeći put sreo bio je već vidno uznemiren. "Jel znaš šta", reče mi, "ja sam ozbiljan čovek, primeran suprug i otac dvoje dece, a ovo što mi se dešava sa internetom me već malo plaši". Ispričao mi je kako već danima, protiv svoje volje , obitava na sajtovima za odrasle i da sve počinje krajnje naivno, a završava se obavezno sa tim sajtovima. Pre neki dan, ga je, kako kaže, zatekla supruga kako bulji u tu golotinju, a sebi u bradu mrmlja: gume, gume, gume... "Jedva sam uspeo da je ubedim, da sam tražio gde mogu najpovoljnije da zamenim gume na automobilu!". A isto tako juče je primetio još nešto što ga je dodatno uznemirlo, jer je iz čista mira seo za komjuter da pogleda koji su brojevi izvučeni na LOTO-u. "Pa dobro, rekoh mu, šta je tu loše, pa i ja ponekad proverim na komjuteru izvučene brojeve". "Da, ali ja uopšte nisam uplatio LOTO", reče mi sav usplahiren. Tu smo se brzo pozdravili jer se setio da mora pod hitno da proveri stanje na računu preko interneta. Pri našem sledećem susretu, jedva sam ga prepoznao. Bio je sav neuredan, oronuo i vidno neispavan. Rekao mi je kaoko mu je žena postala veoma sumnjičava i kako nije mogla da shvati kako mora i noću da ustaje da bi nešto proverio na komjuteru, a on je u stvari hteo samo da izgugluje neki pojam koji mu se vrzmao po glavi. Ono što je najgore, kaže, je to što je počeeo da dobija puno e-mail-ova u kojima ga Lolita, Brigita, Anđelina, Sonja i ko zna koje sve pozivaju na sastanak u onako provokativnim pozama. On naravno nema pojma ni ko su one ni odakle im njegova adresa. S toga mail više ni ne otvara jer se plaši da će mu to videti supruga, a on neće umeti da joj objasni šta se tu dešava. I tako, ova priča sa mojim prijateljem Petrom bi se verovatno i tragično završila da nije imao sreće i da mu se pre mesec dana nije pokvario komjuter, virus kaže. E taj virus ga je izgleda i spasao, jer je na popravku čekao mesec dana, a kada ga je najzad popravio, bio je dovoljno pametan da više ne seda za isti dok ne proveri da li je internet kabl isključen. Kako on kaže: "za svaki slučaj, bar u početku neka bude tako".
Priča je istinita, bar mi Petar tako kaže, a po njegovom ponašanju i ja bi rekao da ne laže. Sve je počelo, kako on kaže, nekako bezazleno sa prvim komjuterom koji je kupio. Donekle je čak i bilo sve u redo do momenta kada se nije povezao na internet. Čuo je on i pre za izraz surfovanje po internetu, ali ga to apsolutno nije interesovalo. Koliko se seća prvo iskustvo je imao kada je rešio da pronađe najpovoljniju cenu za komjutersku stolicu. Listao je tako te internet strane, sa jednih sajtova uskakao na druge i kliktao mišem na reč stolica gde gtod se ona pojavila. Nije prošlo dugo kada je počeo da nailazi na prve golišave slike koje su ga vukle da gleda dalje i dalje. Posle 15 minuta je već sasvim zaboravio na stolicu i našao se preplavljen golišavim i svakakvim drugim +18 slikama. "Ali Petre šta to radiš?" reče sebi u jednom momentu, "pa tebi treba stolica". Sve brzo zatvori i vrati se na početak, dakle stolicu. Međutim i u drugom pokušaju je scenario bio sličan, samo što je sada za znatno kraće vreme došao do XXX sadržaja. Tog dana je kako kaže još jednom bezuspešno pokušao da nađe stolicu za kopjuter i najpovoljnije cene, samo što je kod tog trećeg pokušaja već naučio prečice za nepristojne stranice, a miš mu je vragolasto uvek odlutao baš tamo. "Nisam, majke mi, to hteo", pričao mi je on kasnije, "ali izgleda da nešto nije u redu sa mojim kopjuterom, ili internetom, ili možda sa mišem, a možda sve to zajedno ne radi kako treba". Ništa mu nije bilo jasno, jer kako on kaže ti sajtovi su iskakali sami, čak i kad ne klikne na njih. Smirio sam ga malo rekavši mu da se to dešava i da ubuduće bude samo malo više skoncentrisan na to što traži, jer internet je takav, uvek ti nudi i gomilu stvari koje ne tražiš i koje ti netrebaju. Kada sam ga sledeći put sreo bio je već vidno uznemiren. "Jel znaš šta", reče mi, "ja sam ozbiljan čovek, primeran suprug i otac dvoje dece, a ovo što mi se dešava sa internetom me već malo plaši". Ispričao mi je kako već danima, protiv svoje volje , obitava na sajtovima za odrasle i da sve počinje krajnje naivno, a završava se obavezno sa tim sajtovima. Pre neki dan, ga je, kako kaže, zatekla supruga kako bulji u tu golotinju, a sebi u bradu mrmlja: gume, gume, gume... "Jedva sam uspeo da je ubedim, da sam tražio gde mogu najpovoljnije da zamenim gume na automobilu!". A isto tako juče je primetio još nešto što ga je dodatno uznemirlo, jer je iz čista mira seo za komjuter da pogleda koji su brojevi izvučeni na LOTO-u. "Pa dobro, rekoh mu, šta je tu loše, pa i ja ponekad proverim na komjuteru izvučene brojeve". "Da, ali ja uopšte nisam uplatio LOTO", reče mi sav usplahiren. Tu smo se brzo pozdravili jer se setio da mora pod hitno da proveri stanje na računu preko interneta. Pri našem sledećem susretu, jedva sam ga prepoznao. Bio je sav neuredan, oronuo i vidno neispavan. Rekao mi je kaoko mu je žena postala veoma sumnjičava i kako nije mogla da shvati kako mora i noću da ustaje da bi nešto proverio na komjuteru, a on je u stvari hteo samo da izgugluje neki pojam koji mu se vrzmao po glavi. Ono što je najgore, kaže, je to što je počeeo da dobija puno e-mail-ova u kojima ga Lolita, Brigita, Anđelina, Sonja i ko zna koje sve pozivaju na sastanak u onako provokativnim pozama. On naravno nema pojma ni ko su one ni odakle im njegova adresa. S toga mail više ni ne otvara jer se plaši da će mu to videti supruga, a on neće umeti da joj objasni šta se tu dešava. I tako, ova priča sa mojim prijateljem Petrom bi se verovatno i tragično završila da nije imao sreće i da mu se pre mesec dana nije pokvario komjuter, virus kaže. E taj virus ga je izgleda i spasao, jer je na popravku čekao mesec dana, a kada ga je najzad popravio, bio je dovoljno pametan da više ne seda za isti dok ne proveri da li je internet kabl isključen. Kako on kaže: "za svaki slučaj, bar u početku neka bude tako".
Нема коментара:
Постави коментар